Кабинет директора | Сектор за правне и финансијске послове | Сектор за планирање развој и квалитет | Сектор за возаче | Сектор за возила
Насловна » Безбедност саобраћаја » Истраживања

 

РЕАЛИЗОВАН ПРОЈЕКАТ

„МЕТОДЕ ПРАЋЕЊА ИНДИКАТОРА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ ЗА СТРАТЕШКО УПРАВЉАЊЕ БЕЗБЕДНОШЋУ САОБРАЋАЈА“

 


Агенцијa за безбедност саобраћаја је реализовала пројекат „Методе праћења индикатора безбедности саобраћаја и њихов значај за стратешко управљање безбедношћу саобраћаја у Србији“. Овим је направљена прекретница на пољу праћења и анализе стања безбедности саобраћаја у Србији у складу са најбољом европском праксом. То практично значи да се за предузимање мера и акција у циљу повећања безбедности саобраћаја неће чекати „проливање крви на путевима“, већ се на основу праћења понашања учесника у саобраћају, попут употребе сигурносних појасева, прекорачења брзине кретања возила, употребе мобилног телефона, безбедносних седишта за децу и сл. даје оцена стања безбедности саобраћаја и препознају најважнији проблеми у саобраћају на које треба деловати.

Индикатори безбедности саобраћаја служе за праћење и оцену стања безбедности саобраћаја.


Праћење индикатора безбедности саобраћаја је уобичајена пракса европских земаља које на годишњем нивоу извештавају Европски савет за безбедност саобраћаја, владе својих земаља и друге релевантне институције и организације о резултатима снимања индикатора. Агенција за безбедност саобраћаја је члан Европског савета за безбедност саобраћаја и као институција која представља државу Србију у овом Савету, у обавези је да на годишњем нивоу доставља податке о индикаторима безбедности саобраћаја снимљеним у Србији. На овај начин Србија се пореди са европским земљама у погледу снимљених индикатора, попут употребе заштитних система у возилу (сигурносног појаса, безбедносних седишта за децу), употребе заштитних кацига за возаче мопеда и мотоцикла, проценту прекорачења брзине на путевима, проценту возача који управљају возилом под утицајем алкохола, времену одзива хитних служби након догађања саобраћајне незгоде и сл.


Пројекат који је реализовала Агенција у сарадњи са Саобраћајним факултетом у Београду, обухватио је израду методологије препознавања, идентификацију, мерење и избор кључних индикатора за Србију, у складу са најбољом европском и светском праксом.


Један од резултата пројекта је и Упутство за мерење (снимање) индикатора безбедности саобраћаја, које је посебно важно, с обзиром да ће Агенција у наредним годинама редовно спроводити истраживања у вези са индикаторима, како на локалном тако и на националном нивоу.


Кључни индикатори безбедности саобраћаја за Србију, према важности и на основу резултата пројекта су:

    1) % употребе сигурносних појасева

    2) % возача који поштују ограничење брзине

    3) % возача под утицајем алкохола

    4) % употребе заштитних кацига

    5) % употребе мобилних телефона у вожњи

    6) време одзива хитне помоћи

    7) % употребе дневних светала

    8) старост возног парка

 

Овако дефинисани индикатори су задовољили и објективне (статистичку повезаност са последицама саобраћајних незгода) и субјективне услове (мишљење експерата из области безбедности саобраћаја) па се може сматрати да ће оцена нивоа безбедности саобраћаја добијена на основу ових индикатора бити прихватљива, као оцена реалне слике стања нивоа безбедности саобраћаја.


Важан излазни резултат пројекта су тзв. „мапе индикатора безбедности саобраћаја“ чиме је испуњен основни захтев пројектног задатка, односно створена је могућност мерења, праћења и поређења стања безбедности саобраћаја у Србији и то између округа (полицијских управа), али и Србије са другим европски земљама, посебно земљама чланицама ЕУ.


Неки од резултата истраживања индикатора су следећи:

   * проценат употребе сигурносних појасева од стране возача у просеку је мањи од 70%, од стране сувозача је око 66%, док је на задњем седишту 3,1%, што Србију сврстава међу земље са веома ниским нивоом употребе сигурносних појасева у Европи;

   * проценат употребе заштитних кацига за мопедисте је 84,2%, за мотоциклисте 93,7%, што Србију сврстава у земље са средњим нивоом употребе заштитних кацига у Европи;

   * проценат употребе заштитних система за децу до 3 године старости је 32%, што Србију сврстава у земље веома ниског нивоа употребе заштитних система за децу.

   * проценат возача под утицајем алкохола у саобраћајном току у Србији је 1,3%.

 

Реализацијом овог пројекта практично је покренут систем праћења индикатора безбедности саобраћаја и извештавања Владе и Скупштине Републике Србије, стручне, научне и најшире јавности заинтересоване за безбедност саобраћаја.


Пројекат је дао и правце даљих истраживања, унапређење рада у вези са мерењем, тумачењем и поређењем вредности индикатора и уопште развоја Србије у области безбедности саобраћаја, у делу оцене стања на основу индикатора перформанси безбедности саобраћаја.

 

Мапа 1-појас

Мапа 2-кацига мопеди

Мапа 3-кацига мотоцикли

Мапа 4-појас задње седиште ПА

Мапа 5-заштитни системи за децу до 3 год-насеље

Мапа 6-Србија у односу на друге државе

 

 

АГЕНЦИЈА УРАДИЛА АНАЛИЗУ СТРАДАЊА ПЕШАКА И БИЦИКЛИСТА ПО ОПШТИНАМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

 

Агенција за безбедност саобраћаја је реализовала истраживање страдања пешака и бициклиста по општинама Републике Србије. Истраживањем је обухваћен трогодишњи период од 2010. до 2012. године. Анализиране су врсте и последице саобраћајних незгода са ПЕШАЦИМА и БИЦИКЛИСТИМА. Идентификоване су општине код којих је забележен повећан ризик страдања рањивих категорија учесника у саобраћају – пре свих пешака и бициклиста. Резултати су објављени на интернет страници Агенције www.abs.gov.rs.


Тридесет најризичнијих општина са повећаним ризиком страдања ПЕШАКА и БИЦИКЛИСТА су:


Генерално, већи степен ризика страдања ПЕШАКА забележен је на територијама београдских општина, док су најризичније општине за БИЦИКЛИСТЕ општине на територији АП Војводина. Општине, које улазе у тридесет најугроженијих и за пешаке и за бициклисте су: Краљево, Шабац, Уб и Ваљево. 


Агенција за безбедност саобраћаја је свим општинама које се на основу истраживања налазе у групи општина са врло високим ризиком страдања пешака и бициклиста упутила захтеве за покретање и унапређење активности за повећање безбедности ових категорија учесника у саобраћају. Општинама које имају врло висок ниво ризика, а које још увек нису формирале тела за координацију безбедности саобраћаја, упућен је апел за хитно формирање ових тела у складу са Законом о безбедности саобраћаја на путевима. Управо ова тела би требало да буду покретачи акција и пројеката за унапређење безбедности саобраћаја у општинама Србије. Ово је посебно важно за оне општине које имају повећану угроженост појединих категорија учесника у саобраћају.


Агенција ће свим ризичним општинама пружати неопходну стручну помоћ у проналажењу најбољих решења за смањење страдања у саобраћају на путевима у овим општинама.

 

Јавни ризик страдања пешака, период 2010-2012

Саобраћајни ризик страдања пешака, период 2010-2012

Јавни ризик страдања бициклиста, период 2010-2012

Саобраћајни ризик страдања бициклиста, период 2010-2012

 

 

РЕАЛИЗОВАНО ИСТРАЖИВАЊЕ СТРАДАЊА ДЕЦЕ У САОБРАЋАЈНИМ НЕЗГОДАМА ПО ОПШТИНАМА СРБИЈЕ У ПЕРИОДУ ОД 2009. ДО 2011.ГОДИНЕ

 

Агенција за безбедност саобраћаја је реализовала истраживање страдања деце у саобраћајним незгодама по општинама Републике Србије. Истраживање је обухватило период од 2009. до 2011. године. Анализиране су све саобраћајне незгоде са настрадалим лицима у којима су учествовала деца до 14 година живота.

Истраживање је обухватило саобраћајне незгоде у којима су учествовала деца путници, деца пешаци, деца бициклисти па чак и деца возачи. Резултати истраживања су јавно доступни а сви заинтересовани субјекти и појединци имају могућност коришћења резултата истраживања.

Мапирање је обављено након истраживања Јавног и Саобраћајног ризика страдања, док најпоузданије резултате осликава Јавни ризик страдања добијен на основу пондерисаног броја настрадале деце. Општине које имају најлошије показатеље страдања деце у саобраћају у Србији су: Лапово, Трговиште, Опово, Брус, Мали Иђош, Мерошина, Мало Црниће, Свилајнац, Љубовија, Беочин, Жагубица, Мионица, Бујановац, Бољевац, Барајево, Ивањица, Бабушница, Пећинци, Врбас, Нови Пазар, Крупањ, Владичин Хан, Мајданпек, Ћуприја, Сомбор, Коцељева и Прешево.

Резултати овог истраживања као и резултати претходно реализованог истраживања о страдању деце путника у путничким аутомобилима, су основ за избор општина које су укључене у план реализације кампање „Пажња сад!“, коју реализује Агенција за безбедност саобраћаја.

 

Ризик страдања деце у саобраћајним незгодама (.pdf 680kB)

Ризик страдања деце путника у путничким аутомобилима (.pdf 751kB)

 

 

РЕАЛИЗОВАНО ИСТРАЖИВАЊЕ СТРАДАЊА БИЦИКЛИСТА (ОПШТИНЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ВОЈВОДИНЕ СУ КАРАКТЕРИСТИЧНЕ ЗБОГ ПОВЕЋАНОГ СТРАДАЊА БИЦИКЛИСТА)

 

 

Агенција за безбедност саобраћаја је реализовала истраживање страдања бициклиста у саобраћајним незгодама по општинама Републике Србије. На основу резултата истраживања општине у којима је забележено највеће страдање возача бицикла налазе се на територији АП Војводине.

 

Поред ових општина на територији АП Војводина повећано страдање бициклиста је карактеристично за општине: Шабац, Богатић, Владимирци, Смедеревска Паланка, Свилајнац, Лапово, Дољевац, Куршумлија, Лесковац, Пожега и Велика Плана.

 

За истраживање су анализиране све последице саобраћајних незгода у којима су учествовали бициклисти.

 

Јавни ризик страдања бициклиста (.pdf 734kB)

Саобраћајни ризик страдања бициклиста (.pdf 711kB)

 

 

РЕАЛИЗОВАНО ИСТРАЖИВАЊЕ СТРАДАЊА У САОБРАЋАЈНИМ НЕЗГОДАМА СА ТРАКТОРИМА ПО ОПШТИНАМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Београд

25.01.2012.

 

Агенција за безбедност саобраћаја је реализовала истраживање страдања у саобраћајним незгодама са тракторима и мапирање ризика на територијама општина Републике Србије. Подаци коришћени у истраживању обухватили су трогодишњи период од 2008. до 2010. године.

Истраживањем је анализирано пет категорија ризика у оквиру популације јавних и саобраћајних ризика страдања у саобраћају. Истраживани су ризици страдања на основу:

1) саобраћајних незгода са настрадалим лицима у којима су учествовали трактори;

2) саобраћајних незгода са погинулим лицима у којима су учествовали трактори;

3) броја погинулих лица у саобраћајним незгодама са тракторима,

4) броја погинулих и тешко повређених лица у саобраћајним незгодама са тракторима и

5) пондерисаног броја свих настрадалих лица у тракторима.

Највеће међусобно подударање са свим истраживаним ризицима, као и са средњом вредношћу јавних односно саобраћајних ризика, уочено је код ризика који се добија на основу пондерисаног броја настрадалих лица (возача и лица која су превожена у (на) тракторима и тракторским приколицама). На основу ове категорије ризика извршено је идентификовање најризичнијих општина и мапирање ризика за све општине у Србији.

Идентификовање најризичнијих општина у Србији – општина са највећим страдањем у саобраћајним незгодама са тракторима, представља аларм за препознавање проблема које треба решавати у појединим општинама. Циљ истраживања је да у општинама које имају „висок“ и „врло висок“ ниво ризика страдања у саобраћајним незгодама са тракторима иницира укључивање институција локалне самоуправе – општинских савета за безбедност саобраћаја у решавању проблема, како би се смањио број и последице саобраћајних незгода у којима учествују трактори. Агенција ће свим општинама пружати неопходну стручну помоћ у проналажењу најбољих решења за смањење страдања у саобраћајним незгодама са тракторима. Као почетак активности Агенција ће реализовати свеобухватну кампању усмерену пре свега ка возачима трактора и њиховом безбедном учешћу у саобраћају.

 

Јавни ризик страдања у саобраћајним незгодама са тракторима (.pdf 0,5MB)

Саобраћајни ризик страдања у саобраћајним незгодама са тракторима (.pdf 0,5MB)

 

 

СТРАДАЊЕ МОТОЦИКЛИСТА ПО ОПШТИНАМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Београд

31.10.2011.

 

Агенција за безбедност саобраћаја припремила је мапе ризика на којима је приказано истраживање страдања мотоциклиста по општинама Републике Србије. Истраживање је реализовано на основу података о броју и последицама саобраћајних незгода у којима су учествовали мотоциклисти у 2009. и 2010. години. На мапама ризика приказани су резултати Јавног и Саобраћајног ризика страдања на основу саобраћајних незгода са погинулим и повређеним лицима у незгодама у којима су учествовали мотоциклисти. Ово су још једне у низу мапа ризика страдања појединих категорија учесника у саобраћају по општинама Србије, које ће допринети детаљном сагледавању проблема у саобраћају за сваку локалну заједницу – општину у Србији.

Детаљним праћењем стања безбедности саобраћаја за сваку категорију учесника, стварају се могућности за реализацију мера и акција за повећање безбедности ризичних категорија учесника у саобраћају у свим општинама Србије. Ово је од велике помоћи органима локалне самоуправе које имају свој део обавеза и одговорности у погледу тренутног стања и унапређења безбедности саобраћаја на својим територијама.

Агенција за безбедност саобраћаја ће и у наредном периоду наставити са реализацијом ових и сличних истраживања као и давању неопходне стручне помоћи и подршке локалним самоуправама у њиховим активностима на смањењу страдања на путевима Србије.

  Јавни ризик страдања МОТОЦИКЛИСТА у саобраћају по општинама Републике Србије (.pdf 0,78MB)

  Саобраћајни ризик страдања МОТОЦИКЛИСТА у саобраћају по општинама Републике Србије (.pdf 0,84MB)

 

 

РЕАЛИЗОВАНО ИСТРАЖИВАЊЕ СТРАДАЊА ПЕШАКА ПО ОПШТИНАМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Београд

29.08.2011.

 

Агенција за безбедност саобраћаја је реализовала истраживање страдања пешака и мапирање ризика страдања пешака на територијама општина Републике Србије. Идентификовање најризичнијих општина у Србији – општина са највећим страдањем пешака у саобраћају је аларм за покретање низа aкција са циљем унапређења безбедности пешака у овим општинама. Агенција ће свим општинама са повећаним страдањем пешака пружати неопходну стручну помоћ у проналажењу најбољих решења за смањење страдања пешака у овим општинама.

  Јавни ризик страдања ПЕШАКА у саобраћају по општинама Републике Србије (.pdf 0,97MB)

  Саобраћајни ризик страдања ПЕШАКА у саобраћају по општинама Републике Србије (.pdf 0,98MB)

 

 

РЕАЛИЗОВАНО ИСТРАЖИВАЊЕ ЈАВНОГ И САОБРАЋАЈНОГ РИЗИКА СТРАДАЊА ПО ОПШТИНАМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Београд

30.05.2011.

 

Агенције за безбедност саобраћаја је у сарадњи са Криминалистичко полицијском академијом реализовала истраживање ризика страдања у насељима општина Републике Србије. Истраживање је реализовано за потребе VI семинара „Улога локалне заједнице у безбедности саобраћаја“ који је одржан у периоду од 12. до 14. маја на Дивчибарама.

Поред овога Агенција за безбедност саобраћаја је реализовала истраживање ризика страдања, за комплетну путну мрежу на територији општина Републике Србије.

Објављивање ових и сличних мапа ризика ће у наредном периоду бити редовна активност Агенције, а резултати истраживања ће бити доступни на нашој интернет страници.

  Јавни ризик страдања у насељима општина (.pdf 1,2MB)

  Јавни ризик страдања на комплетној путној мрежи општина (.pdf 1,4MB)

  Саобраћајни ризик страдања у насељима општина (.pdf 1,3MB)

  Саобраћајни ризик страдања на комплетној путној мрежи општина (.pdf 1,3MB)