Пажљивко је анимирани лик који смо
представили у сарадњи са
педагозима и психолозима као најбољи
начин за интеракцију са децом
Унесите VIN ознаку (број шасије) Вашег возила.
За потребе Агенције за безбедност саобраћаја, Криминалистичко-полицијска академија је реализовала пројекат под називом „Метод бенчмаркинга институција безбедности саобраћаја у локалним самоуправама у Републици Србији, стратешки значај и потенцијал“. Бенчмаркинг је процес којим се утврђују перформансе применом индикатора успешности, који су упоредиви између различитих целина. Бенчмаркинг студије омогућавају креаторима политика да идентификују места у организацији у којима се могу постићи побољшања, омогућавају поређење организација сличне структуре и помажу праћење перформанси тих организација током времена.
На основу члана 9 став 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима Агенција за безбедност саобраћаја има, између осталог, надлежност да сарађује са регионалним и локалним телима за безбедност саобраћаја, док је препозната и одговорност Агенције за безбедност саобраћаја у погледу анализе, праћења и унапређења безбедности саобраћаја. Агенција је институција надлежна за сарадњу са регионалним и локалним телима за безбедност саобраћаја у Републици Србији, и представља везу између институција безбедности саобраћаја на републичком нивоу и локалних Тела за координацију послова безбедности саобраћаја (ТКПБС).
Историјски фактори, култура нације, организација система и економски статус су само неки од фактора који саобраћај једне државе чине јединственим системом, и које је потребно сагледати, а што представља основни циљ идеје о примени бенчмаркинга. Досадашња примена бенчмаркинга у области безбедности саобраћаја била је заснована само на разматрању директних и индиректних показатеља безбедности саобраћаја, формирању класа и група на основу релевантних и стручно препознатих индикатора.
Успостављањем методологије за
бенчмаркинг институција безбедности саобраћаја у локалним самоуправама у Републици Србији, начињен је први корак ка процени институционалних капацитета у области безбедности саобраћаја. На овај начин формирана је основа за сагледавање организације, ефикасности и ефектности рада институција безбедности саобраћаја у локалним самоуправама. Постављени метод је реализован у оквиру „пилот“ истраживања које је обухватило 12 локалних самоуправа – општина. При реализацији овог „пилот“ истраживања препознати су кључни проблеми у раду ових тела, али је формирана и основа за унапређење метода реализације на основу стечених искустава.
Проблеми који су идентификовани у примени прописа у јединицама локалне самоуправе су:
- Извршном органу локалне самоуправе је остављена законска могућност да одлучи да ли ће образовати Тело за координацију послова безбедности саобраћаја, а у циљу усклађивања послова безбедности саобраћаја из делокруга јединице локалне самоуправе. Услед остављене могућности локалним самоуправама током 2010. годинеобразовано је само 41 Тело за координацију послова безбедности саобраћаја, што представља 28% укупног броја локалних самоуправа у Републици Србији.
- Услови за квалитетно дефинисање услова за наменско трошење средстава представљају мере везане за Програм коришћења средстава намењених унапређењу безбедности саобраћаја, а што директно зависи од стручности, мотивације и компетентности чланова ТКПБС.
- Истраживањем је показано да је у пракси било случаја усвајања Програма који није у складу са захтевима прописаним Законом о безбедности саобраћаја на путевима, или случај да средства буду опредељена за намену која се не односи на унапређење безбедности саобраћаја (до мере да буду безобзирно намењена у сврхе која се не могу довести у везу са безбедношћу саобраћаја). Такође, препознато је да не постоји усаглашен приступ у избору активности намењених за унапређење безбедности саобраћаја, њиховој класификацији по наменама дефинисаним Законом.
Реализовано је истраживање ставова чланова ТКПБС, где су уочени следећи резултати:
- Основни проблеми у раду ТКПБС су везани за недовољну посвећеност чланова инедостатак стручног кадра, али и недостатак сарадње са Агенцијом, као иограничена средства.
- Међу најзначајнијим активностима које су препознате као активности које треба спровести у локалним самоуправама ради унапређења саобраћајног образовања и васпитања препозната је едукација деце, обука наставног особља, али и увођење предмета Саобраћајно образовање и васпитање.
- Међу најчешће препознатим превентивно промотивним активностима које треба реализовати идентификована је потреба за већим активностима медија, потреба за кампањама за све учеснике у саобраћају, као и потреба за напреднијим радом са децом и родитељима.
Посматрано на основу укупне оцене локалних самоуправа издваја се Општина Тополаса остварених 68% од максималне вредности свих индикатора, чиме је та локална самоуправа добила оцену 4. Након Тополе, најбољи резултат од општина које су обухваћене у истраживању је остварила Општина Краљево (64%).
Пратите наше новости и обавештења и будите редовно информисани о актуелностима у Агенцији за безбедност саобраћаја
