Поводом Светског дана сећања на жртве саобраћајних незгода, одржана je комеморативна конференција коју је отворио в.д. директора Агенције за безбедност саобраћаја, Бранко Стаматовић и том приликом поручио: поручио „Данас бројеви престају да буду статистика, сећамо се жртава саобраћајних незгода, а сваки број има своје име, своје презиме, своју породицу“.
Стаматовић је истакао да је неопходно непрестано бити пажљив у саобраћају, јер један тренутак непажње може угрозити живот довести до великих последица, којих учесници у сабораћају не буду свесни, на жалост.
„Живот није тренутак али се у тренутку мења и управо тај делић непажње може променити живот на начин да оставља трајне последице не само за појединца већ и за породице, заједницу и државу“, нагласио је Стаматовић.
Он је навео да је у току израда новог Закона о безбедности саобраћаја, који ће донети строже мере, нарочито у области вожње под дејством алкохола.
„Нулта толеранција на алкохол је наш циљ и на томе ћемо инсистирати”, посебно је истакао Стаматовић.
Као један од главних узрока саобраћајних незгода навео је неприлагођену брзину, али и недовољну обученост несавесних возача. Он је подсетио да Агенција континуирано спроводи превентивне и едукативне активности са циљем унапређења саобраћајне културе и остварења визије 0 броја погинулих.
„Влада Републике Србије усвојила је Националну стратегију безбедности саобраћаја којом је циљ да до 2030. године ниједно дете не изгуби живот у саобраћају. Све институције у систему интензивно раде на испуњењу тог циља“, закључио је Стаматовић.
На конференцији се обратио и Славиша Лакићевић, начелник Управе саобраћајне полиције, који је упозорио да „свака погрешна одлука у саобраћају може значити туђ или наш живот“. Подсетио је да вожња под дејством алкохола или наркотика, некоришћење сигурносног појаса и употреба мобилног телефона за воланом представљају најчешће узроке тешких последица.
Према подацима УН које је навео, саобраћајне незгоде су водећи узрок смрти деце и младих до 29 година, док у Србији годишње страда око 500 особа, а више од 300 буде тешко повређено.
„Поражавајућа је чињеница да у Србији у просеку годишње страда десеторо деце, а свако четврто погинуло лице млађе је од 30 година“, истакао је Лакићевић. Он је додао да упркос овим подацима, безбедност саобраћаја и даље нема место на листи друштвених приоритета које заслужује.
„Саобраћајна незгода није вест – она је губитак за појединце, породице и друштво у целини“, упозорио је Лакићевић.
У име Министарства унутрашњих послова, Лакићевић је нагласио да ће се наставити са унапређењем безбедности саобраћаја, са циљем да Србија постане једна од десет најбезбеднијих земаља Европе.
Надамо се да ове поруке које шаљемо данас да ће доћи до институција у систему безбедности саобраћаја од којих тражимо већи допринос а и од грађана којим желим да поручим да само један тренутак њихове непажње у саобраћају може променити нечији живот заувек, а да опрез чува и ваше животе и других учесника у саобраћају”, подвукао је Лакићевић.
„Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре наставиће да гради савремену и модерну саобраћајну инфраструктуру, подстицати и спроводити све активности из своје надлежности како би унапредила безбедност саобраћаја на путевима у Србији“, изјавио је Мирослав Алемпић, помоћник министра у сектору за путеве у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Он је рекао да поред великог улагања у модерну и безбедну инфраструктуру, уклањања опасних места на путевима, развоја безбедносних технологија на путевима и у возилима, од велике важности је и понашање и одговорност појединца на путевима, што се односи на сваког возача, пешака и бициклисту.
Александар Стефоски, државни секретар у Министарству здравља указао је на значај брзе медицинске интервенције. Према подацима које је изнео, служба хитне медицинске помоћи покрива 79 одсто општина, док се у преосталих 21 одсто ангажују територијално задужене екипе.
„Просечно време одзива у Србији износи 9,13 минута, што је кључан фактор у спасавању живота“, нагласио је Стефоски. Додао је да је просечно трајање болничког лечења 6,7 дана, а рехабилитације 24,1 дан.
„То су недеље и месеци напора, борбе и неизвесности – како за повређене, тако и за њихове породице“, закључио је он.
