Свако ометање пажње возача може бити веома опасно, јер сваки вид ометања пажње може довести до угрожавања учесника у саобраћају, па чак и до саобраћајне незгоде са тешким последицама. До дистракције долази због неке активности, неког догађаја у току вожње или је може изазвати неки објекат у или ван возила. Возачу може нешто ометати вид, као што су уређаји у возилу или објекти поред пута (
визуелна дистракција), затим звук, што утиче на возачев слух (
аудио дистракција) и то је најчешће музика. Такође, постоји и
физичка дистракција, што је ометање покрета, која настаје приликом конзумирања хране, пића или цигарете, као и
когнитивна дистракција, која утиче на ометање размишљања, расуђивање и логику, што онемогућава возачу да се концентрише на саобраћајну ситуацију и правилно резонује опасност и донесе адекватну и правовремену одлуку.
Када говоримо о дистракцији, најчешће узимамо као пример мобилни телефон, који код возача изазива сва четири вида дистракције. Потребно је напоменути да је употреба мобилног телефона законом забрањена осим уколико се не користе тзв. hands-free варијанте телефона, где возач не мора да држи телефон у руци. Возачима са пробном возачком дозволом није ни то дозвољено!
Истраживања ефеката коришћења мобилног телефона током вожње су показала да се ризик од саобраћајне незгоде приликом коришћења мобилног телефона повећава најмање четири пута.
При брзини од 50 км/ч, за само две секунде возило пређе око 28 метара. Узимајући у обзир да је барем две секунде потребно да се на екрану телефона види пошиљалац поруке или позивалац, возач ће скоро „на слепо“ прећи око 28 метара.
На основу истраживања које се спроводи у 39 држава широм света, у Србији je 36,9% возача пријавило да је макар једном користило мобилни телефон из руке за разговор, односно 25,5% је пријавило да су користили телефон за писање порука и прегледање садржаја на друштвеним мрежама. На основу самопријављеног понашања учесника у саобраћају може се закључити да je трећина возача користила мобилни у току вожње за разговор и четвртина за писање порука или друштвене мреже.
Телефонски разговор знатно успорава реакције возача, па је време реакције током разговора дуже, а посебно приликом бирања телефонског броја. Возачи током телефонског разговора касније почињу да коче, а коче и интензивније него уобичајено.
Возачи теже одржавају правац и путању кретања ако у току вожње користе мобилни телефон. Телефонирање има негативан утицај на наизменично пропуштање возила и скретање улево, а посебно када је клизав коловоз.
Такође, мобилни телефон утиче и на свест о саобраћајном окружењу и на возачеве мисли. Коришћење мобилног телефона захтева одређени ментални напор, што за последицу има смањење пажње, па самим тим возачи лакше превиде неке елементе, а нарочито детаље који се налазе на периферији видног поља.
Приликом коришћења мобилног телефона у току вожње возачи чешће доносе ризичне одлуке - прихватљивија су краћа одстојања и ређе прилагођавају брзину.
Примећено је да возачи који често користе мобилни телефон у вожњи, ређе користе сигурносни појас и склонији су другим врстама ризичних понашања као што је чешће прекорачење ограничења брзине.
Закон о безбедности саобраћаја недвосмислено каже да возач не сме да користи телефон или друге уређаје за комуникацију, ако нема или не користи опрему која омогућава телефонирање без ангажовања руку за време вожње. Новчана казна за поменути прекршај износи 10.000 динара.
Дакле, да би се избегли негативни ефекти скретања пажње возача, све активности које нису директно везане за вожњу треба избегавати.
Агенција за безбедност саобраћаја апелује на све возаче да не користе мобилне телефоне током вожње и да поштују саобраћајне прописе.