Jedno piće, jedna odluka, a posledice za ceo život
Šta je to regres? Vozači često ne znaju da ih nakon nezgode pod dejstvom alkohola čekaju skupe, nesagledive posledice
Piće koje ste popili na proslavi i seli za volan može da bude najskuplje piće u vašem životu i životu vaše dece. Jer, ukoliko ste pod dejstvom alkohola izazvali saobraćajnu nezgodu, osiguravajuće društvo ima pravo da od vas potražuje novac koji je isplatilo oštećenom, kako za materijalnu tako i za nematerijalnu štetu, a iznosi se kreću od nekoliko hiljada do nekoliko stotina hiljada evra. To je regres. Taj dug ne zastareva i naslediv je, a mnogi vozači ne znaju za njega – upozorili su učesnici panela u organizaciji Agencije za bezbednost saobraćaja „Na putu do nule sa nula promila“ održanom u hotelu „Crowne plaza“ Beogradu.
Svake godine između 1800 i 2000 vozača u Srbiji ostane bez vozačke dozvole i prijavi se za seminar Agencije za bezbednost saobraćaja da vrati vozačku dozvolu. Od toga 38% vozača, što je skoro svaki drugi vozač koji je izgubio dozvolu, izgubio je zbog vožnje pod dejstvom alkohola, istakao je Branko Stamatović, v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja na panelu na kojem su učestvovali i Boris Antić, profesor i predsednik komisije veštaka Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, Branko Damjanović, direktor Sektora za pravne, kadrovske i opšte poslove Udruženja osiguravača Srbije i advokat Milutin Marinković.
Svaki šesti vozač priznaje da je u proteklih 30 dana vozio pod dejstvom alkohola, pokazala su istraživanja na nivou zemalja Evropske Unije, a koje je sprevedeno i na teritoriji naše zemlje. Svaki 20. vozač koji prođe Gazelom vozi pod dejstvom alkohola, pokazala su istraživanja ABS. Ovi podaci bolji su od onih od pre 5,6 godina ali su i dalje zabrinjavajući, naveo je direktor ABS, Branko Stamatović.
„Alkohol ostaje jedan od najznačajnijih faktora rizika u saobraćaju i posledice su najčešće najteže upravo u nezgodama u kojima je prisutan alkohol. Svaki deveti vozač koji izazove saobraćajnu nezgodu je pod dejstvom alkohola. Vožnja pod dejstvom alkohola nije samo rizik od novčane kazne, gubitka vozačke dozvole ili trenutne sankcije. Tu su povrede, gubitak života, troškovi lečenja, gubitak zarade i dugoročne posledice koje menjaju živote ljudi i njihovih porodica. Posledice jedne takve odluke mogu trajati godinama, a mnogi vozači nisu svesni da, pored pravne odgovornosti, mogu biti suočeni i sa značajnim finansijskim posledicama, uključujući i regresni zahtev osiguravajućeg društva, što je kazna koja ne zastareva i naslediva je. Zato i sprovodimo eukativne projekte jer nam je cilj da upozorimo građane šta je kazna ali i da to nije jedno što će „platiti“, odnosno šta su posledice. Smatramo da jedino na taj način možemo dopreti do njihove svesti, uveriti ih da to ne čine, da promene način ponašanja“, istakao je Stamatović i dodao da u okviru projekta ove godine, predstavnici ABS obilaze ukupno 20 lokalnih samouprava gde direktno razgovaraju sa građanima, posebno mladim vozačima, o rizicima vožnje pod dejstvom alkohola.
Vozači, kako ističu panelisti, ne znaju mnogo o svojoj odgovornosti i posledicama. A posebno ne znaju za regres. Mnogi misle: 'Imam osiguranje, ono će sve platiti.' Međutim, važno je razumeti da je svrha osiguranja pre svega da štiti oštećenog, upozorio je advokat Milutin Marinković.
„Ukoliko je bio pod dejstvom alkohola, osiguravajuće društvo ima pravo da od odgovornog vozača potražuje novac koji je isplatilo oštećenom - to je regres. Kada govorimo o regresu, ne govorimo samo o jednoj novčanoj obavezi, već o postupcima koji mogu trajati godinama, o različitim vrstama odgovornosti i situacijama u kojima jedna nepromišljena odluka može opteretiti i budućnost samog vozača i njegove porodice. Naslednik ne mora biti ni svestan duga. Imali smo situaciju da je unuk nasledio regresni dug svog dede star 35 godina, višestruko uvećan u međuvremenu i jedina olakšavajuća okolnost je bila što, po Zakonu, odgovara samo do visine naslednog dela“, rekao je advokat Marinković.
Frekvencija šteta je poslednjih godina u porastu, upozorio je Branko Damjanović, direktor Sektora za pravne, kadrovske i opšte poslove Udruženja osiguravača.
„Za najveći broj regresnih zahteva uzrok je baš alkohol. Statistički gledano, procenat je oko 50 posto, ali ako uzmete u obzir da je drugi najznačajniji regresni zahtev - napuštenje lica mesta, koji je posredno takođe povezan sa alkoholom, jer vozači beže sa lica mesta najčešće da ne bi bili alkotestirani, usudio bih se da kažem da se taj procenat penje na čak 80 odsto“, istakao je Damjanović.
Vozači najčešće nisu ni svesni da su „u problemu“. Već pri malim koncentracijama alkohola, od 0.2 primila, dolazi do blagog stanja euforije, pojasnio je prof. Antić. Stiče se osećaj lažne hrabrosti, a kako procenat raste, dolazi do pogrešnih procena - rastojanja i brzine.
„Kada procenat alkohola u krvi dostigne 0.8 ili jedan promil, produžava se vreme reagovanja, polako gubimo koordinaciju pokreta, slabiji nam je vid i sluh i dolazimo do stanja u kom ne možemo da održavamo ravnotežu, obamrli smo itd. Posebno je opasno kod onih koji inače ne konzumiraju alkohol jer, posle jedne do 2 čaše vina ili alkoholnog pića, oni misle da im nije ništa a u slučaju saobraćajne nezgode ta zabluda ih može koštato mnogo“, iznosi profesor Antić.
Građani sa kojima predstavnici ABS razgovaraju tokom edukativnih kampanja svesni su da greše i da bi kazne trebalo da budu više i strože.
„Interesantno je da su i sami toga svesni i zato na tome posebno radimo. Takođe je zanimljivo da naša istraživanja pokazuju da su strožiji prema drugima nego prema sebi. Sebi su u stanju da opravdaju ono što drugima ne žele“, dodaje Stamatović.
I zato, poručuju panelisti, izbegnite da pijete alkohol dok vozite jer cena tog pića nije vredna hipoteke na stan, sudskih izvršitelja, izgubljenog zdravlja i života. Jer na vozače pod dejstvom alkohola ne gledaju blagonaklono ni policija, ni sudije, ni izvršitelji a ni osiguravajuće kuće. I kazna neće izostati, upozorili su panelisti.