Istraživanje stavova učesnika u saobraćaju o rizicima u saobraćaju u Srbiji, definisanje metodologije, ključnih problema i pravaca delovanja (2014. godina)

Beograd, 31.12.2014.

PREUZMITE INFORMATIVNU BROŠURU PROJEKTA

Agencija za bezbednost saobraćajarealizovala je projekat koji se odnosi na analizu stavova učesnika u saobraćaju pod nazivom  „Istraživanje stavova učesnika u saobraćaju o rizicima u saobraćaju u Srbiji, definisanje metodologije, ključnih problema i pravaca delovanja“. Projekat analize stavova učesnika Agencija sprovodi po prvi put, pa deo projekta opisuje i metodologiju za buduća istraživanja stavova o opasnostima i rizicima u drumskom saobraćaju.

Ključni doprinos projekta je metodologija za buduća istraživanjakoja se ogleda u definisanju perioda ponavljanja istraživanja, veličine potrebnog uzorka, načina prikupljana podataka i dr. Osnov za definisanje metodologije predstavlja evropski projekatSARTRE (skraćenica za “Social attitudes to Road Traffic Risk in Europe”) koji je usmeren na istraživanje društvenih stavova prema rizicima u drumskom saobraćaju u Evropi.

Ankete su prikupljane kroz saradnju sa stanicama za tehničke preglede, putem „onlajn“ upitnika dostupnih na internet stranicama opština u Srbiji ili društvenim mrežama, ili direktno popunjavane na određenim manifestacijama. Anketa je usmerena ka tri ciljne grupe učesnika u saobraćaju: vozače putničkih automobila, vozače motocikala i nemotorizovane učesnike u saobraćaju.


NAJVAŽNIJI IZDVOJENI ZAKLJUČCI PROJEKTA

Manje od jedne petine učesnika u saobraćaju obuhvaćenih ovim istraživanjem je izjavilo da vlast nije zainteresovana za problem bezbednosti saobraćaja.

Ponašanje koje prema mišljenju učesnika u saobraćaju najviše doprinosi nastanku saobraćajnih nezgoda je vožnja pod uticajem alkohola.

Rizična ponašanja koja su vozači putničkih automobila naveli da najčešće čine susleđenje vozila na nepropisnom odstojanju, prolazak na žuto svetlo na semaforu i upotreba mobilnog telefona u toku vožnje.

Najviše ispitanika svih kategorija (preko 50%) smatra da bi primena alko-brava koje sprečavaju sve vozače i recidiviste da pokrenu vozilo pod dejstvom alkohola bila korisna, kao i detektor umora koji upozorava vozača da zaustavi vozilo u takvim okolnostima.
 

STAVOVI KOJI SE ODNOSE NA BRZINU

Najveći procenat (47%) vozača se ne slaže da prekoračenje brzine u naseljenim mestima za 20 km/h povećava rizik učešća sa drugim učesnicima u saobraćaju. Više od polovine vozača je izjavilo da većina njihovih prijatelja prekoračuje brzinu u naseljenim mestima.

Kada su u pitanju pojedini motivi za prekoračenje brzine u naseljenim mestima za 20 km/h trećina ispitanih vozača je izrazilo da to njihovu vožnju čini prilagođenijom drugim vozačima i da im to omogućava da brže stignu do željenog cilja.

Nameru da prekoračuju brzinu za 20 km/h u naseljenom području prijavilo je 7,3% vozača na teritoriji Republike Srbije.

Sa izjavom da kazne za prekoračenje brzine treba da budu strože slaže se oko jedne četvrtine vozača putničkih automobila, malo manje od polovine motociklista i oko četiri petine pešaka i biciklista.

Vozači muškog pola imaju izraženiju nameru da prekoračuju brzinu u odnosu na žene. Smanjenjem godina vozačkog iskustva povećava se učestalost namere vozača da brzo voze.
 

STAVOVI KOJI SE ODNOSE NA VOŽNJU POD UTICAJEM ALKOHOLA

Više od polovine vozača je izjavilo da prethodnog meseca nisu upravljali vozilom, a da su pri tome konzumirali makar i malu količinu alkohola. Na području Republike Srbije 4,3% vozača je izjavilo da su često, veoma često i uvek prethodnog meseca upravljali vozilom, a da su pri tome konzumirali makar i malu količinu alkohola.

Oko jedne petine motociklista je izjavilo da je upravljalo motociklom, a da su pri tome konzumirali makar i malu količinu alkohola.

Vozači muškog pola su češće prijavili vožnju pod uticajem alkohola od žena.
Više od polovine vozača putničkih automobila i motociklista smatra da zakonski limit za količinu alkohola u krvi u toku vožnje treba ograničiti na nultu vrednost.

Gotovo četiri petine vozača putničkih automobila i motociklista se slaže sa izjavom da kazne za vožnju pod uticajem alkohola treba da budu strože.

Skoro četiri petine vozača putničkih automobila i motociklista smatra da vožnja pod uticajem alkohola povećava mogućnost nastanka saobraćajne nezgode. Motociklisti u 87% slučajeva smatraju da je često, veoma često ili uvek alkohol uzrok saobraćajnih nezgoda.
 

STAVOVI O UPOTREBI SISTEMA ZAŠTITE

Oko jedne četvrtine vozača je izjavilo da se slaže sa izjavom da ako voze pažljivo, pojasevi nisu neophodni. Takođe, oko tri četvrtine vozača smatra da u većini nezgoda pojasevi smanjuju mogućnost da se vozač ili putnik teško povrede.

Polovina vozača je izjavila da kada ne koriste pojas osećaju se manje ugodno. Kada je u pitanju percepcija vožnje bliskih prijatelja, vozača smatra da većina njihovih prijatelja koristi sigurnosni pojas.

Jedna petina motociklista smatra da ako upravljaju motociklom pažljivo, nije neophodno da vežu kacigu. Oko jedne petine motociklista je izjavilo da nosi kacigu samo zato jer je tako zakonom definisano
 

STAVOVI PEŠAKA

Da nikada ili retko prelaze ulicu kada je crveno svetlo za pešake izjavilo je 68% pešaka, a da nikada ne prelaze van pešačkog prelaza izjavilo je njih 13%.

Više od četiri petine pešaka (82%) je izjavilo da nikada ili retko nose reflektujuću odeću.

Mladi pešaci uzrasta od 17-24 godina značajno češće prelaze na crveno svetlo na semaforu u odnosu na starosnu grupu od 35-44 godine.
 

STAVOVI BICIKLISTA

Da prelaze ulicu na crveno svetlo više od ponekad prijavilo je 13% biciklista, a da nose reflektujuću odeću izjavilo je 38% biciklista.

Oko jedne trećine biciklista izjavilo je da često i više nose kacigu za bicikliste,a oko tri četvrtine biciklista  je izjavilo da često i više koristi svetla prilikom vožnje po mraku.

Biciklisti su izjavili da najčešće budu iznervirani od strane vozača putničkih automobila i motociklista.
 

PRIKAZIVANJE REZULTATA ISTRAŽIVANJA

Rezultati istraživanja predstavljeni su na mapama policijskih uprava i regiona u Republici Srbiji. Vrednosti istraživanih stavova (tzv. skorovi) dati su paralelno sa rezultatima rizika stradanja u saobraćaju. Analiza rezultata stavova će u narednom periodu biti od ključne pomoći Agenciji prilikom izbora pravaca preventivnog delovanja (kampanje i edukacija) sa ciljem promene negativnih stavova učesnika u saobraćaju.