Vozila za mikromobilnost zakonski okviri i preporuke za implementaciju u republici srbiji

Fleksibilnost, dinamičnost i adaptibilnost osnovne su karakteristike savremenog urbanog prostora koji se u vremenu i prostoru konstantno razvija i prilagođava intenzivnim potrebama i zahtevima njegovih stanovnika. Gradski saobraćajno-transportni sistem svojim performansama, tehnologijom, kvalitetom, troškovima i uticajem na životnu sredinu, predstavlja jedan od bitnih faktora od uticaja na funkcionisanje savremenih gradova, njihovu ekonomiju, socijalne odnose, kvalitet života i sl. U širem kontekstu posmatrano, gradski saobraćajno-transportni sistem predstavlja jedan od ključnih elemenata od uticaja na pogodnost za život u gradovima.

Kroz ovaj sistem se prelamaju različiti problemi, počevši od neograničene slobode od strane pojedinaca optimalnim izborom načina realizacije mobilnosti, iznalaženja optimalnih varijanti u rešavanju transportnih problema, tretiranja gradskog saobraćajno-transportnog sistema kao slobodnog tržišta, izraženih uticaja svih nivoa vlasti i politike, zahteva u realizaciji mobilnosti različitih socijalnih grupa, itd.

Mikromobilnost praktično predstavlja modifikovano korišćenje sistema transporta putnika za sopstvene potrebe, gde je realizacija transportnih potreba omogućena samo onim korisnicima koji poseduju transportno sredstvo ili korisnicima koji su u neposrednom kontaktu sa njegovim vlasnikom. Fleksibilnost svakog od elemenata usluge varira, a čiji se ključni elementi određuju u vremenu bliskom vršenju (neposredno pre vršenja) usluge. Glavni fokus tržišnog prostora mikromobilnosti je realizacija transportnih potreba na kratkim distancama.

Struktura tehnologije korišćenja vozila za mikromobilnost (električni bicikli, električni skuteri, segveji (eng. segway), električni trotineti i sl.) nudi potencijal za brzo, čisto i jeftino putovanje, što može da smanji opterećenje ulične mreže i konvencionalnih sistema javnog gradskog transporta putnika, odnosno posmatrano u širem kontekstu ova tehnologija može da smanji pritisak na celinu gradskog transportnog sistema. Prema tome, nove usluge mikromobilnosti mogu da predstavljaju jednu od efikasnih mera u procesu razvoja održivog i inovativnog transporta. Vozila za mikromobilnost su jednostavna za upotrebu, ekološki prihvatljiva, u određenim situacijama brža od tradicionalnog sistema transporta putnika (sistem javnog transporta putnika i putnički automobil) i omogućavaju korisnicima brz i jeftin prevoz, kao i potpunu autonomiju kretanja.

Metodologijom je u okviru faze IV – Zakonski okviri i preporuke za implementaciju u Republici Srbiji, planirano definisanje konstruktivno – tehničkih zahteva, uslova za korišćenje vozila mikromobilnosti i infrastrukturnih kapaciteta za kretanje vozila mikromobilnosti, a u skladu sa postojećom zakonskom regulativom i preporukama za njeno unapređenje, koje su definisane ovim projektom. Uvažavajući sve rezultate dosadašnjih projektnih aktivnosti u okviru analize postojećeg stanja i najbolje primere inostrane inženjerske prakse dat je predlog za korišćenje vozila za mikromobilnost na uličnoj i naseljskoj mreži.

S obzirom na značajne međusobne različitosti tehničko-eksploatacionih i konstruktivnih karakteristika vozila za mikromobilnost, bilo je neophodno naći najmanji zajednički imenitelj za implementaciju ovih vozila na mreži, kojim bi  se obezbedio maksimalan nivo bezbednosti za sve učesnike u saobraćaju. Kako vozila za mikromobilnost predstavljaju veliki potencijal u razvoju održivih gradova i naselja, trebalo je dati stimulativan predlog kojim bi se kretanje ovih vozila promovisalo i sa aspekta mogućnosti prostornog korišćenja. U tom smislu nije bilo moguće jednoznačno preuzimanje nekog od već implementiranih rešenja u zemljama koje su regulisale kretanje vozila za mikromobilnost, već je bilo neophodno dati optimalan predlog za korišćenje, uvažavajući lokalne specifičnosti svih elemenata sistema – korisnika, vozila, mreže i okruženja, kao i postojeće zakonske regulative.

Za svaku vrstu vozila za mikromobilnost definisan je i pravni okvir za regulisanje upotrebe kao i pravna formulacija. U okviru posebnog poglavlja definisani su zahtevi prema vozilima za mikromobilnost za njihovo javno korišćenje u pogledu vozila, stanica, organizacije i upravljanja sistemom i upravljanja podacima i razmenom podataka.         

Na kraju su definisani ključni pokazatelji performansi sistema koje je neophodno pratiti kako bi se izvršila procena efekata razvoja tehnologije mikromobilnosti. Definisano je ukupno 36 pokazatelja koji mogu da se prate na dva nivoa, za sistem ukupno i za javno korišćenje, za četiri glavne oblasti, i to: infrastruktura za dinamički saobraćaj, infrastruktura za stacionarni saobraćaj, javno korišćenje i bezbednost saobraćaja. Najveći broj pokazatelja je definisan za oblast bezbednosti saobraćaja, ukupno 17 pokazatelja.

Kompletan dokument možete preuzeti OVDE.